samo fini radovi, nikako siva faza.
Comi je sa svojom ekipom lansirala Multipraktiku 13. februara i ja sam hteo da joj ovu priču poklonim već sutradan, četrnaestog, za dan zaljubljenih. Ali, avaj – Sretenje na Kopu, pa trk u Beograd na pregled (videli ste da nije Milutin, nego je Danka). Ipak, svi znamo onaj stari kliše koji kaže “da žene treba […]
Read more
Rolerkoster – reč koja najbolje opisuje prošlu godinu. Počelo je dočekom u Zemunu. Comi i ja prvi put posle mnogo godina nismo bili na Kopu. Ćale se nije dobro osećao i smo ostali smo da mu pravimo društvo. Ninoslav je sa Danicom tih dana gurao u Montani. Petog januara smo proslavili Comin jubilarni tridseti rodjendan. […]
Read more
Tri i petnaest ujutru. Odjavljujemo se na recepciji. Kažemo da nam je bilo super, oni zahvaljuju i požele nam srećan put. Čekamo noćni autobus. Kasni nekoliko minuta, pa se unervozim, ali se ipak pojavljuje i odbacuje nas do železničke stanice. Tamo plaćamo po pet evra i ulazimo u shuttle bus za aerodrom. Dok autobus ne […]
Read more
Istetovirani cimer sa budi pre zore. Pravim se da spavam i proučavam ga iz kreveta. Nisam često u blizini ovako ekstremnih likova, gledam ga kako se ponaša kad je budan. Oblači dugačke crne bermude, crnu majicu i crne patike, skuplja svoje crne prnje po celoj sobi i tiho izlazi napolje. Pomislim na Zombi boja koji […]
Read more
Ustajemo bez budilnika. Oko sedam smo već spremni da bežimo iz ove rupe. Pogledam ostale ljude u sobi dok spavaju. Neki izgledaju kao beskućnici, a neki kao da su se, kao i mi, zajebali i zalutali ovde. Osim očiglednih vizuelnih razlika, razlikuju se i po tome kako spavaju. Beskućnici su raskrečeni preko celog kreveta i […]
Read more
Zvoni budilnik. Nemamo vremena za snooze. Ustajem kljakav. Muka mi je negde u sredini stomaka. Kao da se dvoumi da li da krene gore da je ispovraćam ili da se spusti dole da je prolivam. Comi mi donosi čaj od nane. Pijem ga, prija mi, osećam kako mi se telo smiruje, ali to ne smem […]
Read more
U sedam ujutru me budi Comin budilnik. Ona ga ne čuje. Očigledno je u toku noći stavila čepiće u uši jer sam hrkao. Napolju još nije svanulo i besni pljusak. Ustajem da zatvorim vrata od terase i vidim kako reke teku niz ulice. Comi je navila sat jer je htela da ode da fotka Sagrada […]
Read more
Gazdarica je sinoć obećala da će nas ujutru na šporetu čekati spreman moka pot i ispunila je obećanje. Palimo ringlu, čuje se voda kako krčka i kafa je gotova. Pijemo je u krevetu i planiramo dan. Kupujemo preko neta karte za Park Guell koji ćemo posetiti popodne. Još jedno od Gaudijevih čeda. Izlazimo na ulicu, […]
Read more
Stižemo u Madrid desetak minuta ranije od projektovanog. Sa železničke stanice Chamartin na koju smo došli, lokalnim vozom se prebacujemo na stanicu Atocha odakle nam kreće voz za Barselonu. Na skeniranju prtljaga nema gužve, tako da imamo slobodnih četrdeset minuta. U kafeteriji ispred našeg perona naručujemo dva kapućina i kroasane sa vanilom. Kafe stižu u […]
Read more
Ustajemo i pakujemo se. Do jedanaest sati moramo da se odjavimo na recepciji. Vadimo iz frižidera šunku, krem sireve, humus i paradajz koje smo kupovali prethodnih dana, a nismo ih pojeli do kraja, pa od toga zbudžimo doručak. Počinjem da pišem “dan devetnaesti” dok jedemo, prekidam pisanje, odlazimo do recepcije, odjavljujemo se, ostavljamo rančeve u […]
Read more
Serbian