U sedam ujutru me budi Comin budilnik. Ona ga ne čuje. Očigledno je u toku noći stavila čepiće u uši jer sam hrkao. Napolju još nije svanulo i besni pljusak. Ustajem da zatvorim vrata od terase i vidim kako reke teku niz ulice. Comi je navila sat jer je htela da ode da fotka Sagrada Familiju pre nego da se oko nje okupi gomila ljudi, a da ja za to vreme u krevetu napišem sledeću epizodu putopisa. Posle toga je trebalo da odemo vozom u Figueres, da tamo obidjemo Dalijev muzej i odemo na plažu. Ovog pljuska juče nije bilo u prognozi. Nemamo više kabanice, poslali smo ih autobusom u Beograd. Sreća pa još uvek imamo onaj amsterdamski kišoban. Gasim budilnik, vraćam se u krevet i ponovo zaspim.
Budimo se prirodnim putem oko devet. Kiša i dalje pada, ali sada je dosta slabija. Plan za danas je definitivno propao, a mi nismo previše inspirisani da napravimo novi. Vučemo se sporo kroz stan, kuvamo kafu, popijemo je, pa skuvamo još jednu. Ja polako pišem “dan dvadeset prvi”, a Comi silazi do prodavnice i donosi svež hleb, humus i paradajz, pa nam sprema doručak dok ja završavam pisanje. Jedemo i izlazimo napolje. Kiša je stala, ali je ogromna vlažnost vazduha.
Znojimo se i teško dišemo dok se krećemo ka Sagrada Familiji. Prilazimo joj za zadnje strane. Odavde je možda i najlepši pogled. Uspevamo da napravimo nekoliko dobrih fotki, pa je obilazimo i dolazimo ispred glavnog ulaza. Ovde je mnogo veća gužva. Ljudi koji igraju obučeni u kostime Barta Simpsona i Sundjer Boba, ljudi koji prodaju suvenire, ljudi koji prodaju selfi stikove i ljudi koji koriste selfi stikove. Tu je bosanski video bloger. Tridesetak godina star, debeljuca, crven u licu. Holesterol i visok krvni pritisak. Ortak ga snima dok on sa hevi bosanskim akcentom baca foru kako je iza njega hram u kojem se slavi jedini bog Alah i prorok Muhamed. Onda se obojica smeju, pa onaj što snima kaže crvenom da je odlično ispalo.
Bežimo odavde i stižemo pred Casu Batllo. Zakrivljeni prozori, zakrivljene terase i šarena fasada. Predložim Comi da plati kartu i udje, a da je ja sačekam. Neće. Malo izblejimo ispred, fotkamo se i nastavimo dalje. Na La Boqueria pijaci je danas manja gužva. Gledamo tezge sa začinima, ali ništa ne kupujemo. Skupi bezvezni začini za turiste. Na izlazu uzimam šareni fišek sa seckanim kobasicama. Nisam gladan, ali mi je fazon da jedem kobaju dok šetam La Ramblom. Nije loša, ali ja mnogo bolju, za mnogo manje para kupujem od Slovaka nedeljom na pijaci u Ugrinovačkoj u Zemunu. Proveravam na kalendaru koji je dan kad se vraćamo u Srbiju. Subota. Odlično, već prvog jutra ćemo tamo.
Na La Rambli je Muzej erotike. Na terasi muzeja riba obučena kao Merlin Monro maše turistima koji je fotkaju. Dugačka haljina bez dekoltea. Gde je tu erotika? Koliko je tek dosadno unutra ako je ovo mamac? Kao da reklamiraš film trejlerom u kojem se ništa ne dešava. Kroz ulicu prolaze navijači PSV-a u grupicama. Večeras igraju protiv Barselone u Ligi šampiona. I Zvezda igra večeras na Marakani sa Napolijem. Jedva čekam.
Idemo ka botaničkoj bašti na brdu iznad grada. Nema putokaza, pa na momente deluje kao da smo zalutali. Preskačemo bare i gacamo kroz blato, ali verujemo Google mapi koja nas na kraju i dovodi gde treba. Zabavna je ova bašta. Stotine kaktusa svih oblika i veličina. Od malih okruglih primeraka veličine fudbalske lopte, do šume kaktusa viskokih preko četiri metra. Ima i onih kao iz pustinja Arizone i onih sa ušima kao Miki Maus. Ogromne agave izgledaju tužno. Pune su ožiljaka, ljudi su se na njih potpisivani noževima i ključevima i one pokušavaju da se oporave od toga. Comi je popizdela. I meni je žao, ali zamišljam sebe u nekom petom razredu kako me dovode ovde na ekskurziju. Verujem da ne bih slušao vodiča, nego bih urezivao logoe metal bendova u agave. Ostaje samo da se nadamo da će se i ova ekipa potpisana na agave vremenom opametiti kao ja.
Najbolji deo bašte je ogradjen konopcima i piše da je zabranjen ulazak. Jasno nam je zašto je tako, ali nije fer. Mi dolazimo u miru, namere su nam časne, samo želimo da sve te zelene bodljikave grdosije dodirnemo i vidimo izbliza. Kreće kiša. Sedamo na klupu i raširimo kišobran. Izvadimo termos iz ranca i pijemo kafu. Barselona nam je kao na dlanu. Kapi kiše lupkaju po kišobranu. Nema nikoga u blizini oko nas. Ovo je romantičan trenutak. Prilika da se setimo gde smo trenutno, gde smo sve bili prethodnih nedelja i da budemo srećni zbog svega toga. Eto, kiša nas je oraspoložila umesto da nas smori. Možda se zbog toga osetila poraženom pa ubrzo prestaje da pada.
Zatvaramo kišobran i vraćamo se do ogradjenog dela bašte. Na “3,4, sad” Comi preskače ogradu, trči i skače medju kaktusima desetak sekundi dok je ja neprestano fotkam. Preskače nazad, pa pobegnemo iz bašte za slučaj da su nas u nekoj skrivenoj kućici videli čuvari na video nadzoru i krenuli ka nama. U gradu je sve više PSV-ovih navijača. Napunili su jedan od trgova u Gothic quarteru i pevaju navijačke pesme. U Beogradu bi ih sad istukli. U Turskoj bi ih izboli noževima. Iz nekog bara se čuje Motorhead, zavirimo unutra, nekoliko likova pije pivo za šankom, brda nalepnica po zidovima i veliki natpis “Rock is not dead” iznad ulaza u wc. Uželeo sam se rokenrola, mogli bismo ovde na pivce kad pojedemo nešto. Vidim mesto koje se zove “Sport Cafe” i ima italijansku zastavu u izlogu. Ovde će sto posto da puste Zvezdinu tekmu večeras. Ulazimo. Unutra izgleda kao neka ćevabdžinica u Novom Pazaru. Prilaze mi gazda i dva konobara. Svi crni i jako niski. Nema gostiju, a ispred svake stolice, na stolu postavljen podmetač na kojem je nacrtan fudbalski teren. Pitam ih koju tekmu puštaju u devet. Oni odgovaraju kontra pitanjem, šta bih ja hteo da gledam. Kažem “Red Star – Napoli”. Smeju se, baš to su i hteli da puste. Kažu da su sva trojica Napolitanci. Predlažu mi da rezervišem sto, tvrde da će biti puno. Lažu. Barsina tekma samo što nije počela, a oni nemaju nijednog gosta. Otvaraju praznu svesku i šatro upisuju moju rezervaciju. Kažem im “vidimo se u devet” iako već sad znam da se ne vidimo. Neću ovde da gledam tekmu, sranje je vajb.
Nailazimo na piceriju koja fino izgleda, pa uzimamo belu picu i lazanju da delimo. Uzimam sa police ulje u kojem plivaju suve ljute paprike. Sipam u lazanju, ali nije ljuto. Sipam još, i dalje nije ljuto. Pojedemo i krenemo nazad ka rokerskom kafiću, ali mi se u stomaku nešto čudno zakovitla, pa odustanem od piva. Pitam Comi kako je njoj, ona je ok. Izgleda da je krenulo da me sjebava ono ulje. Inače imam jak stomak, ali kad ga sjebem, reakcija bude trenutna. Ovo neće dobro da se završi. Zamolim Comi da krenemo ka gajbi. Dok prolazimo pored crvene trijumfalne kapije sevne mi prva munja kroz stomak, pa odmah i druga. Biće ovo zajeban proliv. Do kuće se držim junački. Trpim i znojim se. Čak i zastanem u kafić u prizemlju zgrade da probam da nagovorim gazdu Kineza da pusti Zvezdu, ali on me odjebe. Kaže da ljudi hoće da gledaju Liverpul – PSŽ.
Jaučem dok se penjem uz stepenice, pa utrčavam u klonju. Tamo se dešava očekivani rasplet. Ustvari zaplet, još uvek se ništa nije rasplelo. Prave muke tek slede. Ubledeo sam i muka mi je. Dok ležim u krevetu i kukam, Comi nas pakuje jer sutra pre zore odlazimo iz Barselone. Pridignem se i tražim live stream Zvezdine tekme. Piše da će biti prenosa na Engleskom, Španskom i Arapskom. Kreće tekma, na engleskom linku su reklame, na španskom neka druga tekma. Arapski link radi, ali je komentator iritantan. Ravnim tonom, dubokim glasom bez imalo energije priča i non stop spominje Jugoslaviju, Tita, Prosinečkog i Savićevića. Čovek uopšte nije u utakmici. Hoću bre nekog da me ovako raspalog malo napuni adrenalinom. Zovem Ninoslava, pa on u Beogradu stavlja svoj telefon ispred tv-a i zove me na Viber preko video calla. Ovo je već bolje. A i praktičnije, jer mogu svaki put kad je frka da trknem do klonje i ponesem fon sa sobom. Zvezda se dobro brani, a ja se nerviram što u meni nema snage da se radujem i nerviram. Završava se tekma. Bod kao kuća i skoro milion evra na Zvezdinom računu, da malo smanje dug za struju. Popijem malo vode i nekako uspem da zaspim, ali to nije onaj fin duboki san, nego neko bunilo dok mi Andjeli pakla voze Harlije kroz creva tokom cele noći.
Serbian